Ukoliko ste žitelj Novog Beograda i pri tome ste, poput mene, zaljubljenik u duge šetnje, sasvim je izvesno da ste uočili ovaj spomenik u bulevaru Mihajla Pupina, nadomak zgrade “Energoprojekta”. Pitanje je samo – da li zbog veličine same biste  i znamenitosti ličnosti koja je predstavljena ili pak zbog povećeg broja okolnih klupa koje nude utehu za vaše umorne noge. Bojim se da je ovo drugo verovatniji motiv.

– Ko je sad ovaj čovek – pitaju se neretko zabezeknuti znatiželjnici.

“Žambil Žabajev, kazaški pesnik, rođen 1846., preminuo 1945. godine.

Povodom prve posete Republici Srbiji predsednika Republike Kazahstana Nursultana Nazarbajeva” – ispisano je zlatnim slovima na sivom mermeru.

Spomenik našem junaku otkriven je na ovom mestu upravo na dan obeleževanja 170. godišnjice rođenja velikog pesnika. Kažu – ponikao je kao simbol prijateljstva dva naroda i kao poziv svim građanima Srbije da upoznaju bogatu kulturu i tradiciju prijateljskog kazaškog naroda.

Kažu da je on znamenito ime u svojoj zemlji, poznato svim stanovnicima Kazahstana i da mladi Kazasi znaju sva njegova dela.

Smatra se da je univerzalnim poetskim motivima, pre svih patriotskim, socijalnim i ljubavnim, stvaralaštvo Žabajeva svakako razumljivo čitaocima i izvan granica Kazahstana.

Najavljeno je veliko angažovanje prevodilaca na prevođenju njegove poezije na srpski jezik.

Ne bih da sugerišem, ali diskutabilni su rezultati pomenute inicijative.

Inače, ovaj pesnik je pisao isključivo na kazaškom jeziku, a onda su čitavi timovi prevodilaca njegove stihove prevodili na ruski jezik.

Primera radi, navešću odlomak iz pesme “Odgovor sinu”, prevod sa kazaškog na ruski:

„Будь бесстрашен, мой Алгадай,

Немцам отдыха не давай!

Если струсишь — не пощажу.

Если выстоишь — награжу

Тем, что внукам в песнях моих

О твоих друзьях боевых,

О делах твоих расскажу.“

Kazaški narodni pesnik Žambil Žabajev (1846.-1945.) Spomenik u čast 150. godišnjice rođenja, Almati

Na srpskom bi to, u mojoj skromnoj interpretaciji prevoda, zvučalo ovako:

„Budi bez straha, moj Algadaj,

Nemcima predaha ne daj!

Za kukavičluk te neću poštedeti.

Al’ neustrašivost ću tvoju nagraditi

Pričajući unucima u pesmama mojim

O ratnim drugovima tvojim

I o delima tvojim.”

Do Oktobarske revolucije bio je narodni pesnik koji je svoje stihove pevao uz jednu vrstu laute i u svojim stihovima spajao usmeno i umetničko stvaralaštvo. Teme njegove poezije bile su život i ličnost običnog čoveka, a pozivao je i na zbližavanje kazaškog i ruskog naroda. Dolaskom komunista na vlast,  Žabajev se okrenuo slavljenju sovjetske vlasti i u tom periodu je napisao niz pesama i poema u čast sovjetskih funkcionera, od kojih su neki bili glavni kreatori i izvršioci Staljinovog terora tridesetih godina, kada je u logorima ubijeno na stotine hiljada ljudi. I dok ga jedni smatraju za kontroverznu istorijsku ličnost, neki proučavaoci književnosti tvrde, mada za to ne postoje konkretni dokazi,  da su te stihove zapravo pisali drugi pesnici, a da je ime Žabajeva, kao narodnog pesnika, zloupotrebljeno u širenju sovjetske propagande.

No da se vratimo naslovnoj temi ovog štiva. Kako i zašto se, ničim izazvan, spomenik sada već poznatog vam našeg junaka, pojavio na Novom Beogradu? Više o tome na sledećem linku, izvor “RTS” :