„Čovek ne može ponovo postati dete, ali može postati detinjast. No nije li divna ta njegova naivnost deteta… I zašto detinjstvo ljudskog društva u onim svojim najlepšim segmentima ne može za nas da sačuva taj večiti, neponovljivi šarm?“ – reči su vrlo poznate istorijske ličnosti čije ime ne bih navodila iz razloga eventualnih predrasuda pojedinaca.

Detinjasta sam postala i ostala, nakon višemesečnog druženja sa fantastičnim bićima – bogovima, herojima i čudovištima, koji su, navodno, nekada davno živeli u Grčkoj i susednim zemljama, upoznajući se sa avanturama i podvizima ljudi-heroja, koji su bili obdareni natprirodnim moćima, hrabrošću i spretnošću, a najčešće dece bogova i boginja.

Privilegija profesije zvane – prevodilac: Prevodiš, znači – radiš (zarađuješ) i istovremeno – čitaš knjigu.

Mitske legende o životu i podvizima starogrčkih vođa, o mešanju bogova i boginja u poslove kako pojedinca, tako i čitavih plemena, nastale su na granici II i I milenijuma pre nove ere. Stvarali su ih putujući pevači koji su prelazili iz jednog naselja u drugo i na plemenskim okupljanjima deklamovali pesme i himne u čast bogova i heroja. S vremenom, nastali su čitavi ciklusi legendi. Sigurna sam da Vam je poznata legenda o Dionisu, bogu vina i radosti, o heroju Perseju, o užasnom kraju vođe Agamemnona, pobednika Troje, koga je mučki ubila sopstvena žena uz pomoć saučesnika i o osveti njegovog sina Oresta očevim ubicama. Ima li ikog ko ne zna za epove slepog pesnika Homera – „Ilijadu“ i „Odiseju“ (interesantna je činjenica da Homer nije znao da piše, ali to ga nije ometalo u njegovom stvaralaštvu, oslonjenom na mitove i predanja)?

Zamislite tu privilegiju da se družite sa Ahilom, Odisejem, Hektorom, Penelopom, lepom Jelenom. Radeći na prevodu „Legendi i mitova stare Grčke“, imala sam tu privilegiju.

Danas, mi sami često upotrebljavamo imena, nazive, slikovite izraze, preuzete iz starogrčke mitologije. Često govorimo o „titanskoj borbi“, gigantskim razmerama“, „jabuci razdora“, „Tantalovim mukama“, „Sizifovom poslu“, pri čemu upotrebljavajući ove metafore nismo u stanju da precizno objasnimo njihov izvorni smisao, jer nismo upoznati sa likovima iz starogrčke mitologije.

Zašto „Tantalove muke“?

Tantal je zbog mnogih grehova (među kojima su krađa ambrozije i odavanje tajni sa savetovanja bogova) bačen u podzemni svet. Had ga je kaznio da žedan stoji u bistrom jezeru, čija bi se voda povukla čim bi pokušao da se napije, a voće koje je visilo iznad glave odmaklo bi se čim bi
pokušao da ga ubere. Trpeo je beskrajne muke od gladi i žeđi poznate u narodu kao “Tantalove muke”.

Zašto „Sizifov posao“?

Sizif, kralj korintski, odao je Zevsovu tajnu rečnom bogu Azopu, da se Azopova kćerka i Zevs zabavljaju. Zato ga je Zevs poslao u Had, a sudije su ga osudile da uz visoku strmu padinu kotrlja ogroman kamen do vrha brda. Kad god se približi skoro do vrha, kamen se uvek skotrlja, snažno odskačući, i on mora sve ispočetka, iako je iscrpljen od napora.

Kako je Edip rešio Sfinginu zagonetku?

Edip je bio sin beotijskog kralja Laja. Rođen je u tuđini i nije znao za svoje roditelje. Jednom na putu za Tebu sretne nekog starca, koji nije hteo da mu se skloni sa puta. Edip se sa njim posvađa i ubije i njega i njegove sluge. Samo se jedan sluga spase bekstvom. Ubijeni starac bio je Edipov otac, ali Edip to nije znao. Kad je Edip dospeo u Tebu, u gradu je na jednoj steni živelo strašno čudovište – Sfinga – pola lav, pola žena. Ona je od svakog prolaznika zahtevala da reši zagonetku, i ko to ne bi uspeo, ubila bi ga. Edip je odlučio da Tebance oslobodi tog čudovišta. Znalo se da će Sfinga izgubiti život ako neko odgonetne njenu zagonetku. Kad joj je Edip prišao, ona ga zapita: “Ko to ujutru ide na četiri, danju na dve, a uveče na tri noge?” Edip je rešio zagonetku odgovorom da je to čovek: u ranom detinjstvu on puzi, kad odraste ide na dve noge, a u starosti se služi štapom. Kad je Sfinga čula odgovor, strmoglavila se sa stene i crkla. U znak priznanja i zahvalnosti, Tebanci su proglasili Edipa za kralja umesto Laja…

Prevodite, istovremeno – čitate knjigu. Proživljavate avanture bogova i junaka od stvaranja sveta i Zevsovog rođenja do Odisejevih lutanja i Edipovog udesa. Upoznajete se sa uzbudljivim svetom mitologije starih Grka, saznajete o božanstvima, fantastičnim bićima, o herojima i čudovištima. „Veselo pirujete“ sa besmrtnim bogovima na Olimpu, divite se njihovim vrlinama i natprirodnim moćima, zgražavate se nad njihovim manama.

Ono, kad knjigu prevedeš…, osećaš se kao da „veselo piruješ“ sa bogovima na Olimpu!