Odlazak u inostranstvo, bez obzira na povod, uvek je skopčan sa nimalo jednostavnom procedurom pribavljanja neophodne dokumentacije, a samim tim i sa brojnim nepoznanicama u vezi sa njom. Dokumentacija mora da bude prevedena na jezik zemlje u koju se putuje i overena od strane sudskog tumača, što je najčešće i dovoljan uslov. Međutim, ukoliko putujete u neku od država – potpisnicea Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava iz 1961. godine, mogli biste se sresti sa zahtevom da vaša dokumenta, osim prevoda i pečata sudskog tumača, moraju da budu overena i Haškim apostilom (spisak država-potpisnica možete pogledati OVDE.

Haški apostil je potvrda kojom se overava javna isprava u međunarodnom pravnom prometu. Ukoliko su država koja izdaje ispravu i država u kojoj će se isprava koristiti potpisnice Haške konvencije, procedura pune legalizacije javnih dokumenata zamenjuje se Haškim apostilom. Štambilj se prilaže na originalni dokument. Overom (legalizacijom) dokumenta potvrđuje se samo verodostojnost pečata i potpisa koji su stavljeni na ispravu, ali ne i njen sadržaj.

Pečat Apostil pribavlja se u Osnovnom sudu, u mestu u kome je dokument i izdat.

U Beogradu, to je PRVI OSNOVNI SUD u ulici Nikole Tesle 42a, a detaljnije informacije o samoj proceduri pribavljanja Haškog apostila možete dobiti u Odeljenju za međunarodnu pravnu pomoć, na telefonu 011/655-37-24 (radnim danima od 7.30 do 15.30h).

Procedura je sledeća:

  • original dokumenta koji overavate nosite u Osnovni sud, u Kancelariju za međunarodne overe,
  • nakon dobijenog Apostila, sudski tumač prevodi i dokument i apostil i overava svojim pečatom, čime potvrđuje verodostojnost i tačnost prevoda.

Ponekad je dodatno potrebno još i prevod overiti Apostilom i tu se procedura ponavlja, kao i u prethodnom slučaju.  Apostil na prevod mora staviti sud u kome je sudski tumač zaveden.

Navedena procedura je važeća za većinu država – potpisnica Haške konvencije, osim za Italiju i Belgiju, gde se dokument najpre prevodi (sudski tumač mora biti registrovan na teritoriji Beograda), zatim se stavlja Apostil, koji se potom ne prevodi.

Zlatno pravilo – uvek pitajte inostranu instituciju ili organ kome prilažete dokument, odnosno prevod, šta je konkretno potrebno u datom slučaju – na koji način je potrebno overiti prevod, da li je overa apostilom potrebna na originalima, na prevodu ili na oba i da li je sa prevodom potrebno uvezati original ili kopiju.

Apostil pečat stavlja se na ispravama koje izdaju organi ili službenici državnog pravosuđa, javnog tužilaštva, sudskih pisarnica i sudski izvršitelji, na administrativne isprave, isprave koje je izdao ili overio javni beležnik, službene navode o upisima u javne knjige i na službene overe potpisa na privatnim ispravama.

Ne primenjuje se na isprave koje su izdali diplomatsko-konzularni predstavnici i na isprave koje se neposredno odnose na neki trgovinski ili carinski posao.

Izvodi iz matičnih knjiga izdati na višejezičnim obrascima, u skladu sa Bečkom konvencijom o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga na više jezika iz 1976. godine, mogu se upotrebiti u državama potpisnicama Konvencije bez legalizacije.

U slučaju zemalja Bliskog Istoka, koje uglavnom nisu potpisnice Haške konvencije,  primenjuje se takozvana puna legalizacija – procedura koja je znatno složenija i sprovodi se u pet koraka:

Apostil mora biti sastavljen i overen prema unapred utvrđenom obrascu i mora da sadrži ime države koja izdaje određeni dokument, ime i funkciju potpisnika, datum overe i službeni pečat organa koji izdaje dokument. Mora biti priložen na samu ispravu, preveden na službeni jezik države u koju se šalje, ali sa obaveznim naslovom na francuskom jeziku („Apostille (Convention de La Haye du 5 octobre 1961“)) kako bi zvanični organi te države prepoznali i prihvatili navedeni dokument kao verodostojan.

  • Na originalnom dokumentu se legalizuje potpisnik istog (verifikuje se potpis);
  • Taj dokument prevodi sudski prevodilac;
  • Prevedeni dokument se overava u sudu sa pečatom prevodioca (prevodilac mora biti registrovan na teritoriji grada Beograda, kao i u slučaju Italije i Belgije);
  • Ministarstvo pravde overava da je sud obavio svoj posao po pitanju overe;
  • Ministarstvo inostranih poslova overava da je Ministarstvo pravde obavilo svoj deo posla.

Postupak pune legalizacije je formalna procedura, s obzirom na to da se tokom istog ne ispituje niti potvrđuje istinitost sadržaja isprave koja se prevodi i overava. Kada je reč o overavanju, svaka institucija u različitim zemljama ima određene zahteve, pa je stoga preporučljivo unapred se raspitati kod institucije u koju se predaju dokumenta za overu na koji način je potrebno overiti prevod, kao i da li je apostil potreban na originalima, na prevodu ili u obe varijante.

Ukoliko vam je potreban prevod sa overom sudskog tumača, sa ili bez Apostila, tumači prevodilačke agencije Translate Studio stoje vam na raspolaganju, za većinu svetskih jezika