JEZIK RODNE RAVNOPRAVNOSTI ILI NASILJE NAD JEZIKOM

Skupština Srbije usvojila je Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije.

Pomenuti Zakon podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, kao i ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima života. Izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije odnose se na razbijanje predrasuda o rasi, boji kože, nacionalnoj pripadnosti, jeziku, verskom poreklu, polu, seksualnoj orijentaciji i invaliditetu.

Kao filologu (ili možda – filološkinji?), za oko mi je zapala ponajviše tema – o jeziku rodne ravnopravnosti, a ponajviše – kako imenovati zanimanja i  titule ženskih osoba. Da li je gramatička kategorija ženskog roda jedino sredstvo za obezbeđivanje vidljivosti žena u srpskom ili bilo kom drugom jeziku? Šta nam donosi ovaj zakon, koji, do sada aktuelnu liberalnu jezičku politiku zamenjuje direktivnom, tj. nameće jezičke oblike nesvojstvene tvorbenosemantičkoj strukturi srpskoga jezika.

Da li smo se mi to ugledali na naše susede, koji godinama izmišljaju reči i na silu ih guraju u jezik?

Da li se to i u Srbiji lagano uspostavlja neki apsurdni srpski novogovor, a jezik izvrgava ruglu?

Da li je samo rodno diferencirani jezik – jezik rodne ravnopravnosti? Da li generička upotreba muškog gramatičkog roda narušava tu ravnopravnost? Ili se ona upravo obezeđije upotrebom rodno neutralnih oblika.

Gramatički i prirodni rod imenica u srpskom jeziku nisu identični. Termini kojima se označavaju položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Standardizacija govora u zvaničnoj javnoj upotrebi u Republici Srbiji mora najpre biti usklađena sa postojećom normom srpskog jezika.

Jezik je ži­va ma­te­ri­ja, menja se u skladu sa vremenom, generacijama, okolnostima.

Neke profesije oduvek imaju i ženski i muški rod, i ljudi su navikli na te nazive. Recimo, konobar i konobarica, učitelj i učiteljica. Feministkinje bi rekle da smo u ženski rod prevodili ona „niža“ zanimanja, poput „čistačice“ ili „spremačice“, dok su „viša zanimanja“ ostala rezervisana za muški rod.

Ipak, činjenica je da se reč „direktorka“ u Srbiji koristi jednako kao i „direktor“, ili za nijansu manje.

Ipak, naziva nekih profesija u ženskom rodu trebalo bi se kloniti:

trener – trenerka (ili trenerica);

govornik – govornica;

bek – bekinja

centar – centarka;

psiholog – psihološkinja;

arheolog – arheološkinja;

vodič – vodičkinja;

urolog – urološkinja;

pedagog – pedagoškinja;

stručnjak – stručnjakinja;

politikolog – politikološkinja;

vozač – vozačica;

sudija – sudinica;

kamiondžija – kamiondžijka;

lovac – lovačica (ili lovkinja);

pilot – pilotkinja (ili pilotica);

vojnik – vojnikinja;

mornar – mornarka (ili mornarica).

Na dru­goj stra­ni po­sto­je za­ni­ma­nja za ko­ja ne­ma­te od­go­va­ra­ju­ći iz­raz u mu­škom ro­du, na pri­mer – ba­bi­ca ili do­ma­ći­ca. Vre­me će do­ne­ti no­ve ter­mi­ne, ta­mo gde su oni lo­gič­ni.

I za kraj da zaključim, kao… Zorica – žena preduzetnik, filolog i prevodilac, u svojoj koži se u odnosu na muški pol osećam u dovoljnoj meri “vidljivo”, “ravnopravno”, jednom rečju – odlično.